Reciklaža PET flaša

Poštovani posetioci ove stranice!!!

 

Ova strana je nastala kao odgovor, mnogih vaših pitanja u poslednjih godinu dana koji se tiču aktuelnih tema u reciklaži PET flaša. Prateći kampanje Ministarstva ekologije i prostornog planiranja, mnogi su se motivisali sa željom da počnu sakupljanje i reciklažu PET flaša, ali bez ikakvog prethodnog znanja! Ova strana je posvećena svim onima koji žele saznati nešto što ne mogu videti na reklamama na televiziji a nažalost ni pročitati u knjigama domaćih autora, jer ih jednostavno NEMA!

 

• UVODNA REČ

 

Ko misli da je sakupljanje i reciklaža PET flaša jednostavan posao sa kojim se brzo može obogatiti, bolje da ne počinje jer to nije jednostavno kao što izgleda i kao što neko govori. Potrebno je mnogo novca, energije i posla u pripremi i početku rada jednog tako složenog posla. Pre svega moraju se razdvojiti dva pojma:

1. Sakupljanje flaša radi baliranja i dalje prodaje

2. Prerada flaša (do nivoa PET granula regenerata)

Krajnje je nepoželjno mešati ova dva postupka ili raditi oba, jer postupak reciklaže flaša zahteva minimalna ulaganja od barem milion EUR.

Sakupljanje flaša nikako ne znači hodanje po parkovima i punjenje džakova sa flašama nego postavljanje kontejnera za sakupljanje, njihovo redovno pražnjenje, baliranje istih i isporuka prerađivaču tj. reciklatoru. Znači, da se pre svega moraju ostvariti dobri kontakti sa preduzećima koja su generatori PET flaša od kojih bi se uzimao industrijski otpad, zatim postaviti ogroman broj kontejnera (jedan kontejner od 1,5 m3 na 200 ljudi), organizovati prevoz praznih flaša do mesta selekcije i presovanja (transport je skup a u adaptirani ZASTAVA IVECO kamion ne može stati više od 300 kg. post konzumiranih flaša), selektirati flaše po boji i vrsti, upresovati ih i prodati prerađivaču. Za organizaciju minimalno isplative mreže sakupljanja potrebna je investicija od oko 45.000 EUR za region od oko 100.000 stanovnika.

Prerada flaša podrazumeva sledeće faze:

1. Debaliranje flaša

2. Sortiranje po vrsti i boji. Selekcija flaša od ostalog otpada.

3. Mlevenje sa vodenim mlinom

4. Pranje PET isečaka (eng. ’’flakes’’, it. ’’scaglie’’) sa toplom vodom i deterdžentom

5. Dodatno sušenje PET flekica (ukoliko je potrebno)

6. Regeneracija odnosno termička obrada PET isečaka i dobijanja PET granulica.

 

Za ove faze je potrebna veoma skupa oprema o kojoj će dalje biti reči. Ali počnimo od početka!!

 

• SAKUPLJANJE PET FLAŠA

 

Nekoliko bitnih pojmova koji bi morali znati u vezi sakupljanja PET flaša:

1. Masa jedne flaše:..................................................................................cca. 50 grama (zapr. 2l.)

2. Zapremina klasičnog kontejnera...........................................................1,5 m3 ili cca. 20 kg. flaša

3. Statistički dnevni utrošak PET flaša u Srbiji..........................................1 flaša po glavi stanovnika

Gornja statistika znači da će region od 100.000 ljudi dnevno generisati oko 100.000 flaša ili 5.000 kg. otpada ili 250 punih kontejnera!! Naravno, govorimo o odealnim brojevima i 100% diferencijaciji PET (može i ostalih plastičnih flaša) od ostalog otpada. Realne brojeve možemo umanjiti za oko 30% jer je Italija nakon 2 godine uređenog sistema diferenciranog sakupljanja otpada uspela da reciklažu dovede na nivo od 80% ukupnog otpada.

 Šta sve ovo znači za sakupljača PET flaša!? Da bi imao ekonomske isplativosti, mora pokriti teritoriju od 100.000 stanovnika sa još nekoliko preduzeća koja generišu PET otpad, što bi značilo sledeće investicije:

1. Minimalno 250 kontejnera po pojedinačnoj ceni od 100 EUR..........................................25.000 EUR

2. Registracija preduzeća.........................................................................................................500 EUR

3. Kupovina kamiona koji se mora adaptirati za prevoz flaša...............................................10.000 EUR

4. Kupovina prese za baliranje flaša......................................................................................3.000 EUR

5. Kupovina polovnog viljuškara za utovar bala.....................................................................5.000 EUR

6. Kupovina vage za merenje otpada težine do 1000 kg........................................................1.000 EUR

7. Zapošljavanje barem 6 radnika za manipulaciju otpadom.........................................................? EUR

8. Ostali troškovi (gorivo za vozila, potrošna sredstva....).......................................................1.000 EUR

TOTAL..........45.500 EUR

U ovom slučaju govorimo o jednostrukim fiksnim troškovima za početak posla ali ne i o tekućim troškovima koji bi se javljali kroz rentiranje zemljišta za kolektivni centar, telefonski računi, administracija i knjigovodstvo (radi se o pravnom licu)...

Sakupljanje PET flaša se mora shvatiti kao svojevrsan komunalni servis, gde svako preduzeće koje preuzme odgovornost za sakupljanje flaša na datom regionu, mora voditi računa o disperziji otpada van postavljenih kontejnera!? Znači, da sakupljač mora sakupiti sve flaše u tom regionu uključujući i one koje se bacaju van kontejnera posebno na zelenim površinama. Sakupljačeva obaveza je tzv. servis: ’’od-vrata-do-vrata’’ što znači da od momenta deponovanja otpada u kontejnere i oko njih, svu obavezu zbrinjavanja preuzima sakupljač, uključujući i transport i zapremanje u kolektvni centar uz maksimalne mere predostrožnosti da ne dođe do disperzije otpada van centra. Dali je sakupljač otpada spreman na ove obaveze!?

Konačno pitanje svakog sakupljača otpada:’’Gde i po kojoj ceni prodati sakupljene PET flaše?’’ Malo je preduzeća koji u Srbiji momentalno otkupljuju PET flaše ali neka od njih su: GREENTECH Novi Sad, BRZAN PLAST Batočina, DENI PET Niš a ima i nekoliko manjih lokalnih centara po Srbiji u okolini Kraljeva, Apatina, Inđije, Leskovca i sl. Momentalna cena otkupa ubaliranih PET flaša separisanih po bojama iznosi 110-240 EUR/toni u dinarskoj protivrednosti.

 

• PRERADA PET FLAŠA

 

Prerada PET flaša je faza u koju nije preporučljivo ulaziti bez mnogo-mnogo znanja o PET-u kao materijalu i njegovoj preradi. Prerada PET flaša ne podrazumeva samo preradu PET-a kao materijal, nego i otalih plastičnih masa koji će se sigurno javiti kao NUS efekat sakupljanja PET flaša. Ni jedan prerađivač se neće odreći prerade HDPE flaša ili PS materijala ukoliko se procentualno učešće tog materijala u ukupno sakupljenom diferenciranom otpadu pređe granicu ekonomske isplativosti prerade. Znači, da prerađivač PET flaša mora imati svestrano znanje u preradi plastičnih masa! Ali faze idu ovim putem:

Nakon otkupa baliranog otpada od sakupljača, bale se rasturaju i flaše se separišu i sortiraju po boji i materijalu. Preko trake se vode na mlin za mlevenje i pranje čiji kapacitet mora biti veći od kapaciteta mašine za pranje za barem 30% kao mera sigurnosti. Mlevenje je veoma važna faza jer već u njoj isečcima se odstranjuje oko 20% različitih nečistoća. Nakon toga isečci se vode na fazu prvog pranja gde se odstranjuje papir i površinske nečistoće mehanički prikačene na isečke. U fazi flotacije, iz PET isečaka se izdvajaju poliolefini i nečistoće koje su po specifičnoj težini lakše od PET-a. Hemijskim postupkom se sa isečaka odstranjuje lepak, masnoće i sve nečistoće koje se hemijskim putem mogu rastvoriti različitim deterdžentima. Isečci se zatim ispiraju, suše i separišu od PET etiketa (kojih nažalost ima sve više). Kao proizvod faze pranja dobijaju se čisti isečci čije karakteristike bi morale biti:

1. Količina rezidualnog lepka.................................................................................................do 100 ppm

2. Kolčlina rezudualnih poliolefina.........................................................................................do 100 ppm

3. Količina rezidualnih masnoća............................................................................................do 100 ppm

4. Količina rezidualnog metala...............................................................................................0

5. Količina rezidualnog PVC-a...............................................................................................0

6. Izlazna vlažnost isečaka....................................................................................................max. 2%

 

Izraz PPM znači ’’pieces-per-milion’’ odnosno komada kontaminatora u milion komada željenog materijala koji se prerađuje. U milion flaša PET-a može zalutati samo jedna flaša koji nije PET.

Mora se navesti sledeće! Pranje i prerada PET flaša, generalno, zavisi mnogo više od menadžmenta procesom prerade, poznavanja procesa prerade, korišćenja adekvatnih sredstava za pranje od same mašine i proizvođača. Svakako, da je poželjno imati dobru Zapadnoevropsku mašinu za reciklažu PET flaša nego jeftinu Kinesku ili Tajvansku ali stroge garancije izlaznog kvaliteta niko ne može dati. Uostalom, radi se o preradi otpada kod kojeg ni na ulazu u pranje ne postoji garancija kvaliteta odnosno nekvaliteta!

Regeneracija PET isečaka je krajnja faza prerade PET flaša pre upotrebe PET regenerata. Termičkom obradom u ekstruderu dolazi do ponovnog uspostavljanja polimernih lanaca u materijalu, homogenizacija materijala (jer su flaše od različitih proizvođača i različitog kvaliteta ulaznog materijala), uniformnosti u kvalitetu PET regenerata i konačno dobijanju granule kao krajnjeg proizvoda koja ima svoju nasipnu težinu te se može dozirati kako gravimetrijski tako i volumetrijski kod korisnika regenerata. Regeneracija PET materijala je najsofisticiranija tačka reciklaže gde tehnolog prerade polimeta mora pokazati sve svoje znanje! U ovoj fazi je krucijalno upravljanje procesom prerade a ne merenje finalnih parametara PET regenerata i naknadno utvrđivanje kvaliteta. Prepoznavanjem parametara kvaliteta materijala od izlaska iz ekstrudera do ulaska u mašinu za sušenje niti i seckanja na granule, tehnolog može upravljati tehnološkim parametrima prerade (temperature, pritisci, dodavanje aditiva i sl.) kako bi se dobio proizvod čiji je kvalitet poželjan na tržištu.

Ekonomski parametri govore sledeće: ako je ulazna cena baliranih flaša 0,11-0,24 EUR/kg. a izlazna cena regenerata 0,6 do 0,8 EUR/kg. znači da proces prerade flaša ne sme koštati više od 0,3 EUR/kg. da bi prerađivač mogao ekonomski opravdati preradu PET flaša.

Ovaj broj je veoma važan prilikom odabira proizvođača mašina za preradu PET-a jer u cenu prerade ulazi: utrošak struje i ostalih energenata, utrošak vode, utrošak deterdženta, troškovi radne snage, troškovi logističke prirode i ostali troškovi. Pojedini proizvođači nude veoma skupe mašine sa garancijom kvaliteta ali se postavlja pitanje dali će probiti ovih čarobnih 0,3 EUR/kg. prilikom prerade!?

 

• PITANJA I ODGOVORI

 

Rubriku posvećujemo da bi dali odgovore na najčešće postavljana pitanja i probleme na koje sakupljači i prerađivači nailaze u svojim nastojanjim da se počnu baviti sakupljanjem i reciklažom PET-a.

1. Koje su to zakonske norme koje nedostaju i zakoni koji se moraju doneti a tiču se ekologije i sakupljanja i prerade otpada?

Odgovor: Mnogo je zakona koji se moraju doneti a koji se tiču ingerencija nad deponijama, uređenju i trajnosti deponija, tretmanu i zbrinjavanju opasnih i medicinskih otpada i sl. Što se tiče PET otpada, nedostaje usvojen sistem sakupljanja otpada kao što postoje u Hrvatskoj sa kojom se često poredimo. Generalno, postoje dva sistema sakupljanja otpada: Italijanski - dobrovoljni i Nemački - kaucijativni. Najveći problem je što je mali broj ljudi upoznat sa načinom rada jednog i drugog sistema i često dolazi do zabune i brkanja oba sistema. Italijanski sistem predpostavlja postojanje diferencijacije otpada kod generatora otpada, male separacione stanice i direktno zbrinjavanje diferenciranog otpada od strane prerađivača. Nemački model se zasniva na plaćanju kaucije za sav reciklabilni otpad, postojanje ogromnih separacioih stanica u vlasništvu Vlade i predaju ili prodaju separisanog otpada prerađivačima.

2. Šta je to ’’Grüne Punkt’’ i dali je to neka oznaka za garanciju kvaliteta?

Odgovor: ’’Grüne Punkt’’ je oznaka koju stavljaju proizvođači ambalaže na svoju ambalažu ukoliko plaćaju taksu Nemačkom DSD (Dual Sistem Deutchland) da zbrine reciklabilni otpad na odgovarajući način. DSD je ustvari jedan servis za sakupljanje otpada koji radi paralelno sa komunalnim preduzećima a vrši sakupljanje otpada koji se može reciklirati. Znači da oznaka ’’Grüne Punkt’’ nije nikakva garancija da je ambalaža ekološka ili degradabilna i ništa slično nego da će tu ambalažu DSD zbrinuti na odgovarajući način.

3. Kada će se u Srbiji plaćati kaucija na ambalažu kao u Hrvatskoj u supermarketima?

Odgovor: Ukoliko Vlada Republike Srbije usvoji model sakupljanja reciklabilnog otpada kao u Hrvatskoj ili Nemačkoj, onda se mogu očekivati i otkupne stanice kao u supermarketima u Hrvatskoj. To bi značilo da je neka institucija u okviru Vlade Republike Srbije odlučila da preuzme obavezu za sakupljanje reciklabilnog otpada na ulazu (od generatora otpada) i da ga proda prerađivačima ili da sama ga preradi u nekom preduzeću za preradu otpada koje će sama osnovati. Inače, ovaj sistem je veoma skup, i u hrvatskoj se očekuje da će potrajati još veoma kratko jer se javio veoma interesantan efekat!!! Naime, javili su se proizvođači PET i PVC flaša koji ih samo duvaju a zatim nose u otkupne stanice jer je cena otkupa nerealno visoka! Inače cilj ovog načina sakupljanja je da se uvede kultura sakupljanja da bi se zatim prešlo na dobrovoljni sistem sa jakom restriktivnom politikom (kao u Austriji).

4. Ko u Srbiji koristi prerađeni PET i u koju se svrhu on koristi?

Odgovor: Nažalost, veoma je malo preduzeća koje koriste prerađeni PET u svrhu izrade višeslojne ambalaže koja neće biti u kontaktu sa hranom. Regenerat PET-a se može koristiti za ponovnu izradu PET pretformi za boce i kontejnere, vlakna za PET tkanine, višeslojne folije za termoformiranje ili ekstrudirani puni profili za različite namene. Cena regenerata od PET flaša je veoma visoka ali se nažalost tržište mora tražiti van granica Republike Srbije.

5. Šta znače ’’koncesija na sakupljanje otpada u Hrvatskoj’’?

Odgovor: Hrvatska Vlada je koncipirajući svoj sistem sakupljanja i prerade PET flaša zamislila da će teritoriju podeliti na više regiona u kojima će preduzeća prerađivači otpada dobiti koncesiona prava na korišćenje reciklabilnog otpada iz tog regiona uz određene obaveze prema odgovornom ministrastvu. Za sada je samo region oko Zagreba pokriven jednim takvim preduzećem a uskoro će i region Splita dobiti svog koncesionara. Koncesija nosi monge privilegije ali i obaveze! Vlada je dužna da obezbedi reciklabilni otpad iz sakupljanja nisiocu koncesije a isti je dužan da 100% izvrši zbrinjavanje otpada za koji je dobio koncesiju.

6. Koji gradovi u Srbiji imaju već postavljeno kontejnere za sakupljanje PET flaša?

Odgovor: Na opšte zadovoljstvo građana Srbije sve je veći broj gradova koji su postavili kontejnere za dobrovoljno sakupljanje PET flaša! Takvi su: Subotica (odgovornost opštine), Niš (odgovornost komunalnog preduzeća MEDIJANA), Ćićevac, Kruševac,  Leskovac, Varvarin (koji je možda i za najveću pohvalu do sada jer je pokrio i sva okolna sela u svojoj opštini) i još neki manji gradovi. Indjija, recimo ima odlično rešenje koje najviše izgleda već potvrdjeno dobrom rešenju iz Nemačke! Svako domaćinstvo ima svoj žuti kontejner za PET flaše a pravna lica pakuju plastičnu ambalažu u žute kese. Beograd nažalost nema kontejnere jer su mnoga preduzeća počela sakupljanje ali nisu mogla organizovati transport jer očigledno nisu znali sve parametre poslovanja i poneli su se pričama o brzim i lakim zaradama.

7. Dali postoji literatura od reciklaži PET flaša?

Odgovor: Nažalost ne postoji! Pre dosta godina napisane su neke knjige na Srpskom jeziku koje se tiču reciklaže PET-a od prof. Ivana Vujkovića iz Novog Sada ali sada više ne postoji ni izdavačko preduzeće koje je te knjige izdavalo. Literatura postoji na Engleskom i Nemačkom jeziku a moći će da se nađe na sledećem sajmu u Diseldorfu naredne godine. Knjige nisu jeftina a tiču se tehnološkog postupka prerade PET flaša. Generalno, mogu se naći slične knjige g.Radomira Počuče koje se tiču reciklaže uopšte a gde je dodirnuta tema PET flaša. TECNO PLASTIKA d.o.o. nudi brošure informativnog tipa a knjiga je u pripremi. Agencija za reciklažu Republike Srbije ima divnu literaturu za decu i animaciju dece u sakupljanju reciklabilnog otpada ali knjige za edukaciju sakupljača i prerađivača nemaju ni oni.

8. Kakvi su uslovi magacioniranja PET-a?

Odgovor: PET je veoma higroskopan materijal i treba ga držati u suvom prostoru. Pre upotrebe regenerata od PET materijala, korisnici obično imaju sisteme za sušenje PET regranulata kao i kristalizatore za popravljanje IV (indeksa viskoznosti) koji se kristalizacijom poboljšava. Inače na PET veoma loše utiče sunce i UV zraci pa je poželjno da se ubalirane flaše takođe drže van domašaja sunca.

9. Koji je period raspadanja PET flaša?

Odgovor: Ne može se sa sigurnošću utvrditi period raspadanja ili degradacije PET flaše! Mogu se čuti priče da je to i do 600 godina ali niko nije dočekao toliko da to potvrdi. Kako na PET degradirajuće deluje sunce, u tehnološkom pogledu i jedna godina na suncu PET flaša degradira toliko da je dalja upotreba PET regenerata ograničena. Prema tome može se predpostaviti da će period raspadanja PET flaša u delovima Australije ili Obale Slonovače biti i 5 do 10 godina. Proračuni sa analogijom perioda degradacije nekih drugih materijala nije poželjna ni moguća jer je PET ipak sintetički materijal a uveliko zavisi od uslova u kojim se degradacija odvija. Postoje preduzeća koja tvrde za mogu zbrinuti PET flaše deponujući ih na deponijama sa ostalim otpadom i dodavajući aditive degradirati flaše 100% za 10 godina. Krajnje je neozbiljno tvrditi da je period raspadanja tačno određen uzevši u obzir da se i recepture za materijal za PET flaše menja i unapređuje.

10. Šta je novo na polju prerade PET flaša u Srbiji?

Odgovor: Srbija je usvojila Italijanski model sakupljanja flaša i da Srbija neće biti podeljena na koncesije! Interesovanje kompanija da počnu sa reciklažom PET flaša, je u 2010 i 2011 godini mnogo manje nego prethodnih godina što je veoma zabrinjavajuće. Regionalno, najveći je interes u Vojvodini, a manje u centralnim delovima Srbije. Niko u južnoj Srbiji nije pokazao interes za pokretanje ozbiljnog projekta, barem dok se novi zakoni o zaštiti životne sredine u potpunosti ne implementuju. Taj razvoj situacije u Vojvodini je vezan uz već završene projekte izgradnje najmodernijih deponija, kojih u pokrajini ima mnogo. Još uvek, nažalost, ne postoji dobar sistem informisanja zainteresovanih za sakupljanje PET flaša, šta činiti sa njima i gde ih prodavati. Početak rada stanica za separaciju otpada u Leskovcu i Užicu će možda doprineti porastu interesa za preradu PET flaša.

 

11. Koje su dozvole potrebne da se počne neka delatnost u reciklaži?

Odgovor: Dozvola za sakupljanje otpada je potrebno svakom ko bi želeo samo da sakuplja otpad. Takva dozvola se traži od Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, sektor za upravljanje otpadom. Dozvola za prevoz otpada je nešto sasvim drugo a dozvola za skladištenje i preradu otpada je nešto treće. Pre podnošenja bilo kakvih zahteva potrebno je prvo raspitati se na sajtu nadležnog ministarstva te tražiti prave informacije. Zahtev za dozvolu takođe ima određeni obrazac, te nije poželjno slati kojekakva pisma sa molbama, jer će se tako samo izgubiti vreme. 

12. Dali postoji laboratorija u Srbiji koja može kontrolisati čistoću i kvalitet PET isečaka i regenerata?

Odgovor: Nažalost ne postoji! Sertifikat o kvalitetu PET isečaka sadrži rezultate većeg broja hemijskih i tehnoloških ispitivanja a za takva ispitivanja potrebna je aparatura čija nabavna cena može koštati i do 30.000 EUR. Opremanje ovakve laboratorije isplatila bi se samo nekom ozbiljnom prerađivaču koji želi pratiti parametre kvaliteta svog gotovog proizvoda u toku procesa pranja PET isečaka i regeneracije. Tada bi se rad takve laboratorije mogao malo i komercijalizovati pružajući usluge kontrole kvaliteta ostalim prerađivačima. Postoje više proizvođača opreme za kontrolu kvaliteta PET isečaka a najpoznatiji su NOSELAB iz Italije čiji se proizvodi mogu poručiti preko firme TECNO PLASTIKA d.o.o.

13.  Koji mlin da nabavimo za mlevenje PET flaša?

Odgovor: Mlevenje PET flaša je najčešće prva faza pranja i reciklaže PETa (ponekad je to predpranje celih flaša) i kao takva je možda i najvažnija faza pranja isečaka. U mlinu se flaše seku na komadiće od 12-14 mm. ali ukoliko je mlin na vodu, onda se tu i u velikoj meri isečci peru! Nečistoća koja se u ovom procesu pranja odstrani je skoro 60% od nečistoće na prijemu flaša za reciklažu. Mlin trpi velika udarna opterećenja, mora biti masivan, krut sa strukturom koja se neće promeniti posle godinu dana rada. Lično sam imao priliku da vidim mlinove koji su se bukvalno raspali prilikom mlevenja jer nisu dobro koncipirani u startu. Za profesionalne reciklatore, potreban je ogroman mlin, kapaciteta barem dva puta većeg od linije za pranje, kako bi mogao da radi u optimalnom režimu, mora biti od izlivenog tela sa noževima vrhunskog kvaliteta i geometrije. Zamislite da vam se noževi tupe na svakih 12 sati a izmena traje 3 sata. U tu svrhu postavili smo još jedan PDF fajl koji govori samo o procesu mlevenja kako bi se ova tematika više približila ljudima koje to interesuje. 

RECIKLAŽA PET FLAŠA - MLEVENJE FLAŠA

 

NAPOMENA! Videćete različite sajtove gde piše:''reciklaža PET ambalaže'' a misli se na reciklažu PET flaša. Važno je napomenuti da razlika postoji! Recimo, neki kanisteri od PET-a nisu od čistog PET materijala nego su dodati i aditivi koji u velikoj meri mogu da kontaminiraju PET flaše. U kanistere od 5 ili 10 litara za hemijske proizvode (gde nije bitno dali će kanister biti sjajan i providan) koji su obojeni u belu boju, često se dodaje aditiv EVA. Flejks sa ovim aditivom nakon hemijskog tretmana i termičke obrade na visokoj temperaturi, dobije smeđu matiranu boju i javlja se samo kao kontaminator flejksu od PET flaša. Zamislite samo da jedan kanister od 10 litara može kontaminirati količinu od oko 2 do 3 miliona flaša od PET-a! Stoga, vodite računa šta se sa čime sortira, balira i što je najgore i melje pre isporuke prerađivaču.

Na osnovu ispitivanja uspešnosti pojedinih realizovanih projekata, kao i na osnovu iskustva sa seminara na kojima su predavali poznati naučnici iz oblasti reciklaže u EU, urađen je mali članak koji obrađuje upravo problem diferencijacije otpada na izvoru kao prvi korak u sakupljanju reciklabilnog otpada. Članak u PDF formatu možete imati klikom na naslov:

 RECIKLAŽA PET AMBALAŽE - DIFERENCIJACIJA OTPADA.

  

AKO STE SAKUPLJAČ I AKO ŽELITE DA PRODATE BALIRANE PET FLAŠE, KONTAKTIRAJTE NAS SA OBRASCA NA KONTAKT STRANI.

PO VAŠOJ ŽELJI MOŽEMO IZRADITI BIZNIS PLAN ZA VAŠ NOVI POGON RECIKLAŽE PLASTIČNIH MASA.

AKO ŽELITE DA POČNETE SA SAKUPLJANJEM PET FLAŠA, SVE INFORMACIJE O SAKUPLJAČIMA U VAŠEM REGIONU I MOGUĆNOSTIMA OSTVARIVANJA SARADNJE, KONTAKTIRAJTE NAS SA OBRASCA NA KONTAKT STRANI.

Ukoliko želite da TECNO PLASTIKA d.o.o. realizuje prezentaciju u Vašem preduzeću o sakupljanju PET flaša i reciklaži PET flaša, možete poslati upit sa kontakt strane sajta ili se javiti na telefone firme TECNO PLASTIKA d.o.o. Biće nam drago da razjasnimo sve nepoznanice koje imate i da vas uputimo ka pravom smeru vašeg poslovanja.